Your dream is a butterfly

Dosla je ispred te velike zgrade. Ljudi su se plasili te zgrade. Povezivali su je sa najodvratnijim vremenima. Ljude su tu vukli i tukli nekada. Javila se portiru na ulazu i rekla da ima zakazano...Rekao joj je da saceka, bice pozvana. Shit! Jos mora da ceka...Sela je na jednu od onih stolica u holu, prekrstila ruke i noge. Zverala je okolo ne bi li pronasla neki poznati lik, neku dobrocudnu facu, ali avaj, svi su bili tmurni...Sada su i ruke pocele da joj se znoje i ne samo ruke, graske znoja su joj se slivale niz celo.

- Sada ce vas primiti gospodin! - rece onaj portir, probudivsi je iz sna. 

Usla je u lift, cetvrti sprat. Proslo je cini joj se za sekund i hop, tu je. Dolazi do vrata kuca, iscekuje cupavca iz kutije... Kad ono...Fini gospodin! 

 Pusio je cigarete, na stolu kafa, pepeljara, neki papiri, brdo telefona sto mobilnih sto fiksnih, ukratko, radna atmosfera. A on, odelo, kravata, ugladjen, sportski tip, plave oci, nasmejan, taman kako ne treba...

 - Udjite slobodno! - rece.

Unutra je bilo zacudjujuce hladno, klima je radila svoje. Sela je na hladnjikavu koznu stolicu sa rukohvatima, naslonila se nazad i malo propala.

- Uh izvinite, nikad ne zavrnu te srafove kako treba! - pokusao je da opravda neciji nemar.

- Nema veze - uzvrati ona - Dobro je!

Iscrpljujuci razgovor je trajao satima, mnostvo pitanja, kada, zasto, kako, sta, cime, s kime... Iako je radila klima, graske znoja opet podjose. 

Jeste li za kaficu? - iznenada upita gospodin - Ako vam je vruce, pa raskomotite se pobogu!

Prihvatila je kafu, skinula blejzer. Nakon sto se kafa nasla na stolu, upitala je stidljivo i plasljivo da li i ona sme da zapali.

- Pa vi pusite? Sto niste pre rekli, pa zapalite pobogu, slobodno! - vec je nervozno ponavljao svoga boga.

Izvadila je cigraetu i nervoznom rukom, drhtavom pokusala da je priblizi ustima, kada se na sekundu tu ispred nje stvorio upaljac sa vec upaljenom vatrom.

-Hvala vam! - odgovori ona.

- Nema na cemu, da nastavimo razgovor! - poslovno ce ti on.

Ona je nastavila da vuce i lize onu cigaretu, ljubi je kao da joj je poslednja.

Njemu je glas vec malo podrhtavao. Vise je gledao u tu cigaretu ljubljenu, nego sto se koncentrisao na pitanja koja se moraju preci.

Zamolila je da ode u wc, pokazao joj je put.

Umila se, gledala u ogledalu koji trenutak i vracala se u kancelariju. Sela je ya istu stolicu, kao siroche.

On je vec obavljao neki telefonski razgovor i setao po kancelariji.

- Da, da - govorio je - jasno je sve!

Tada je prisao iza nje. Osecala je tenziju u stomaku, nelagodu. Zasto je stao iza nje i ne pomera se? - pitala se ona. Jos je pricao preko telefona.

Tada je polako pomilovao po kosi. Ona je ostala skamenjena! Nije smela da okrene glavu na tu stranu! Kakva drskost, kakav bezobrazluk! - govorila je u sebi - sada cu ustati i zviznuti mu takvu samarcinu da upamti ovaj dan! Prekida razgovor, morace ovo da objasni.

- Oprostite, imali ste lisce neko u kosi pa sam morao da vam skinem! - nastavlja smejuci se, a i zvucalo je opravdano.

- Nista, hvala vam! - uzvrati ona, mada nije htela to da kaze.

- Znate, kosa vam je predivna i meka, oprostite morao sam primetiti! 

Ona se tada zacrvenela kako se niko nikad nije zacrveneo!

Prisao joj je sigurnim korakom i rekao:

-Pa vi ste pocrveneli? - pomilovao po licu, a ona je spustila pogled. Osecala se jadno, bez izgleda na ikakvu odbranu, bez prava na potez...

- Vi mene ne podnosite? - sledio je iznenadjujuci upit.

- Ne, ovaj, da, ovaj, pa malo mi je neprijatno... - zbunjivo je odgovorila.

- Ne plasite se, pa ja sam na vasoj strani! - sklanjao joj je siske sa ociju da bi ih bolje video.

Ona ga je ocajnicki pogledala u oci tada i to je bio taj trenutak, manje od 10 centimetara ju je delilo od neizbeznog poljupca. Sklopila je oci i osetila vlazne i tople usne i zatim isti takav jezik koji joj je ispunio usta. Izgubila je dah, povratila se, uzela vazduh i onda ga je jos snaznije zagrlila.

Ustali su, ljubili se, stolice su padale oko njih, skidao ju je ubrzanim pokretima i polozio na staklo velikog stola. Podigao joj je noge, rasirio i usao u vec vlaznu macu koja ga je vec prizeljkivala od prvog poljupca. Uzdahnula je jako, kao kad te neko polako i snazno nabija na oruzije neko. Obgrlila ga je nogama i privukla sebi. Vristala je od srece vec za nekoliko sekundi, grceci noge u vazduhu, u talasima, stiskajuci svojim unutrasnjim misicima njegov nabrekli ud. On je popustio. Sliznula je na stolicu, sela i dohvatila ga. Pocela je da ga lize sa svih strana, nabija u usta, pa ga ponovo lize, ponovo u usta sve gurajuci ga do grla. On se grcevito bori i pokusava da ga izvuce u odsudnom trenutku, dok ona ne da, uvukla ga je, usisala, ni makac! On se grci sada u talasima, izbacuje slatko seme u nju, a ona ga guta i cokce! Ne ispusta ga dok se nije smirio.

Ustaje, ljube se... Obukli su se cutke jos drhteci od ucinjenog zadovoljstva...Jos jedan poljubac...

- Ja, ovaj, ja moram da idem! - jedva je ona.

- Dovidjenja gospodjo, ucinicemo sve sto je u nasoj moci! - poslovno nastavlja on.

Izlazi iz kancelarije sa onim osecajem punoce i cudnog ukusa maline u ustima, neceg slatkog.

Ostao joj je osmeh na usnama, a ovaj dan nije nista dobro obecavao...

(nastavice se)